UNIJA PROIZVOĐAČA TEKSTILA, ODEĆE, KOŽE I OBUĆE Tekstilna industrija Srbije
Srpski proizvođači tekstila, kože i obuće, osnovali su pre nekoliko meseci svoju uniju sa ciljem da tekstilnu industriju pomere sa margine i nateraju Vladu da omogući jednake uslove privređivanja za sve učesnike na tržištu. To je suština zahteva 340 tekstilnih firmi na čijem čelu su najuspešni proizvođači konfekcije u zemlji: Modus, St. George, Legend, Azaro, Jagger, Beba kids, Afrodita mode Colection, Pasage group, Tabu i druge firme referentne u evropskim okvirima.
Neke od ovih firmi trenutno nisu ugrožene, ali "koliko god da privrednik sredi svoju kabinu na brodu koji je pogrešno umeren, on nema nikakve nade i mi sve više podsećamo na mornare koji sve urade kako treba, ali neko stalno vodi brod u pogrešnom pravcu", kaže Milan Knežević, predsednik Upravnog odbora Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće i vlasnik modne konfekcije Modus koja zapošljava 250 radnika. Da je reč o referentnim firmama govori i podatak da samo deset firmi čiji su vlasnici ili direktori u upravnom odboru unije ima godišnji bruto promet 70 miliona evra. Šanse u ovoj grani su ogromne i to je ono što ih je rukovodilo na ovakav način iskazivanja intresa koji su isti, bez obzira što su im različiti oblici svojine i pozicije na tržištu i tu nema nikakve podele. Neke su vodeće u ovoj grani, druge su stabilne firme, neke su pred stečajem, druge godinama u restrukturiranju. Zajedničko im je da su privrednici koji ostvaruju svoj interes bez političkih ambicija, iako mnoge stranke pokušavaju da ih "prigrle". Knežević smatra da je najpogubnije to što su ljudi ovde potpuno izgubili osećaj da imaju pravo da nešto zahtevaju. "Nije politika ta koja određuje sve, već je samo servis građana i privrede. U ovoj zemlji jedino niko ne govori o privredi, političari troše medijsko vreme namenjeno životu a ne politici. Mislim da smo prvi put napravili pomak od tog mentalnog vazalstva, strahova od šikaniranja i inspekcija i to je za mene najdragocenije".
Proizvođači tvrde da nije tačno da je tekstilna industrija loša, da ne može da opstane, da je nereferentna u odnosu na globalna kretanja, već da su to konstrukcije koje služe za zamagljivanje situacije kako bi se amnestirala siva ekonomija i socijalni amortizer buvljaka. U Uniji smatraju da ne treba zabraniti ljudima na buvljacima da rade, ali moraju da plate porez. U suprotnom taj presedan amnestira sve njih, pa su se dogovorili da, ukoliko Vlada nema sluha za njihove zahteve, preporuče svim svojim članovima da prestanu da plaćaju poreze. Jer, to se očigledno može. "I mi ćemo reći da nemamo uslove za kase i svi nećemo imati uslove. Kad se krši zakon, jedan presedan nosi beskonačan broj presedana", kaže Knežević. Siva ekonomija je, po njegovim rečima, problem svih problema tekstilne, kožarske i obućarske industrije, ali i problem svih ostalih oblika poslovanja.
Tekstilna, kožarska i obućarska industrija Srbije ima oko 3 milijarde dolara godišnjeg bruto prometa, izvoz od 279.490.000 dolara. Proizvođači tvrde da bi se ovi parametri značajno poboljšali ukoliko bi se samo 50 odsto nezakonitih tokova robe legalizovalo. Oni ništa ne traže od države, ni kredite, ni subvencije, ni jednu jedinu beneficiju ni zatvoreno tržište. Zalažu se za potpuno slobodno i demokratsko tržište, ali i za hitno stvaranje istih uslova privređivanja za sve. "Ako amnestirate, zarad neke socijalne sigurnosti jedan segment društva, a proizvedete novih sto hiljada socijalnih slučajeva od tekstilnih radnika koji su već zaposleni i pridonose državi, onda je to loša beskonačnost iz koje nema izlaska. Do kraja godine ćemo sa radnicima izaći na ulice da kažemo da mi nismo nesposobni. Nećemo više tolerisati ni jednu jedinu izjavu zvaničnika da je tekstilna industrija nesposobna, jer su nas oni doveli u neravnopravan položaj time što amnestiraju šverc i kriminal u ovoj zemlji. Država nema nikakvu strategiju za industriju. Ovde se vodi vatrogasna politika koja gasi samo ono što gori, a gore uvek socijalni problemi i dok imate sivo tržište koje obesmišljava sve ekonomske tokove i zapošljavanje i investicije i restrukturiranje, nema nikakvig ekonomskog iskoraka", kaže Knežević.
Prema zvaničnoj statistici u Srbiji sada ima oko 1.600 društvenih, državnih i privatnih tekstilnih i kožarskih preduzeća. Međutim, dobri poznavaoci prilika u ovom sektoru procenjuju da postoji još nekoliko hiljada malih radionica. Znatan deo proizvodnje i prometa obavljaju neregistrovana preduzeća koja prodaju robu na tezgama i u komisionim radnjama, ne plaćaju poreze državi ni doprinose za zaposlene, jer ih i ne prijavljuju. Takvu konkurenciju domaće sive proizvodnje je teško izdržati, kao i neregularan uvoz odeće i obuće po damping cenama i lošeg kvaliteta.
Prema podacima Narodne banke (izvor - Privredna komora Srbije) u Srbiji je u prošloj godini uvezeno tekstilnih proizvoda za 444.087.485 dolara i kožarskih za 175.776.000 dolara, ukupno 619.863.485 dolara. "Ako se uzme u obzir da su sve carinske osnovice umanjene najmanje tri do četiri puta, realan obim uvoza je oko 1,8 milijardi dolara, tome treba dodati najmanje 200 miliona dolara koji ulaze u zemlju bez ikakve evidencije. Posle postupka carinjenja najveći deo ove robe završava na crnom tržištu tako da država po osnovu nenaplaćenih carina, naknadnog PDV-a, kao i poreza na dobit, godišnje ne ostvaruje oko 500 miliona dolara prihoda", kaže Knežević. Prema njegovoj računici najniža granica u zoni nelegalne trgovine tekstila je oko 2 milijarde evra. Ako se na sto hiljada tezgi dnevno proda samo po pet odevnih predmeta, to znači da se 500.000 tekstilnih artikala dnevno proda nelegalno.
Poseban problem su domaće fabrike koje proizvode tkanine i prediva za tekstilnu industriju jer su ili u restrukturiranju ili u stečaju. Tekstilci su prinuđeni da uvoze sirovine a zato što nemaju domaće poreklo proizvedene odeće, ne mogu da koriste povoljne ugovore o preferencijalnom izvozu u Evropsku uniju. Pokazalo se da država nije imala nikakvu strategiju ni privatizacije ni razvoja ove industrijske grane. Slika privatizacije tekstilne industrije je sumorna. Do prošle godine privatizovano je samo 51 preduzeće, 9 u proizvodnji prediva i tkanina i 42 u proizvodnji gotovih tkanina. Od januara do novembra prošle godine prodata su 42, od 132 preduzeća u postupku privatizacije. U postupku restrukturiranja se nalazi njih osam: Ljubiša Miodragović (Prijepolje), Beogradski vunarski kombinat, Leteks (Leskovac), Niteks (Niš), 1.maj (Pirot), ITI (Ivanjica), TK Raška (Novi Pazar) i Rudnik iz Gornjeg Milanovca. Svakog dana Evropa moli da se ovde šije, tvrde u uniji, ali ovde više nema velikih firmi koje mogu da šiju u kratkom vremenskom roku. Zato sami pokušavaju da ožive nekoliko velikih proizvodnih firmi kao što su Moda iz Loznice i Planteks iz Plandišta.
Posle višemesečnih pokušaja da ukažu na goruća pitanja tekstilne industrije, Unija proizvođača tekstila je krajem januara, u razgovoru sa ministrima privrede, finansija i trgovine Predragom Bubalom, Mlađenom Dinkićem i Bojanom Dimitrijevićem, direktorima Uprave prihoda i carine, uspela da pokrene rešavanje nekoliko najvažnijih problema. Predstavnici Unije su za sastanak delegirali tri pitanja: suzbijanje sive ekonomije, problem domaćih proizvođača primarnih tkanina ( kako bi se ostvarilo pravo pribavljanja sertifikata EUR 1 neophodnog za izvoz u Evropsku uniju) i smanjenje stopa poreza i doprinosa. Ministri su prihvatili predlog Unije da se kao prva mera u sprečavanju sive ekonomije donese uredba kojom će se zabraniti rad oko 8.000 komisionih prodaja, a one preregistrovati u samostalne trgovačke radnje.
Druga mera je apsolutno pooštravanje kontrole rada carina kao i nadzora robe pri ulasku u zemlju i tokovima robe posle postupka carinjenja. Najavljeno je uvođenje kataloških zaštitnih cena za robe koje se uvoze iz Kine i Turske po uzoru na hrvatski način carinjenja tih roba. Pre nekoliko dana je stupila na snagu uredba sa najnižim zaštitnim cenama (kombinovani efikasan hrvatski katalog sa ruskom cenovnom zaštitom po kojoj se kilogram tekstilnih proizvoda ne može cariniti po ceni nižoj od 15 dolara).
U razgovoru sa predstavnicima Unije ministar privrede je priznao da su sa zakašnjenjem počela restrukturiranja društvenih preduzeća koja proizvode tkanine, ali da su ti postupci sada ubrzani, da su sve te firme spremne za aukcijsku ili tendersku privatizaciju i da će biti privatizovane do kraja godine. "Mi ćemo pokušati sami da pronađemo strateške partnere za kupovinu društvenih preduzeća i pokretanje primarne proizvodnje. Ako se godišnje uvozi za 50 miliona evra tkanina sa likrom za pantalone, izvolite gospodo iz Leteksa proizvedite je, a mi ćemo vam otkupiti proizvodnju", kaže Knežević. Kada su porezi i doprinosi u pitanja, ministar finansija je obećao da će u septembru biti donet zakon kojim će biti smanjena stopa. Koliko će iznositi u procentima, zavisiće od realizacije priliva u budžet.
Predstavnici Unije su dobili konkretna obećanja, ali ako ona ne budu ispunjena spremni su na ulične proteste. U Uniji kažu da će, ukoliko se uslovi privređivanja ne poboljšaju, početi da otpuštaju radnike, ali će prethodno svakog dana objavljivati spiskove radnika koji su ostali bez posla i zašto. Ističu, ipak, da prvo treba videti da li će "preživeti". Sledeći korak je da sve svoje depozite, više od sto miliona evra, usmere u jednu domaću banku, kako bi kroz poslovni odbor unutar banke sami kreditirali svoje programe i sanaciju jednog broja državnih preduzeća. Udruživaće se i na druge načine. Već sada usmeravaju poslove između sebe. Partnere iz inostranstva, koji im se sve češće obraćaju, usmeravaju na referentne firme za koje garantuju da su u stanju da obave određeni posao, bez posredovanja i privatnih interesa određenih agenata. Veliku šansu vide u Zapadnobalkanskoj zoni slobodne trgovine jer je tu srpska tekstilna industrija najsuperiornija, ali smatraju da mi tu šansu nećemo iskoristiti. Već sada bi trebalo da se pravi strategija o tome šta se i u koje zemlje može izvoziti, a šta se može partnerski raditi. A toga nema, što nas ponovo vraća na priču sa početka ovog teksta o mornarima koji savršeno sređuju svoje kabine na brodu koji ide u pogrešnom pravcu i nikada ne stiže do cilja.
AN.
|
